Ogorčeni voćari

Selektivne subvencije u poljoprivredi

Subotički voćari ogorčeni su jer već nekoliko godina, za razliku od ratara, ne dobijaju podsticajna sredstva od države u iznosu od 14 hiljada dinara po hektaru obradive površine, iako imaju uredno registrovana poljoprivredna gazdinstva. Oni od Ministarstva poljoprivrede traže u najmanju ruku ravnopravan tretman kao što ga imaju ratari, „jer voćarstvo zahteva daleko veća ulaganja nego što je to slučaj u ratarstvu".

    Dok ratari u ovom periodu mirno spavaju, ja vršim rezidbu u voćnjaku i svakoga dana se smrzavam na pijaci. Država bi trebala imati jednak odnos prema svim poljoprivrednicima, jer i voćarska proizvodnja zaslužuje podsticaj, naročito kada se ima u vidu aktuelna neizvesnost tržišta. Ova poljoprivredna grana je potpuno zapostavljena i u poslednje vreme se uopšte ne spominju bilo kakvi vidovi pomoći. Potpuno nas ignorišu  kaže subotički voćar Joso Suturović.
    On je dodao da se u voćnjaku radi tokom cele godine, za razliku od ratarstva, te da je i to jedan od razloga zašto bi se i ova poljoprivredna grana trebala naći na listi subvencionisanih.
    Zaista se osećamo u potpunosti zapostavljenim. Imati voćnjak je vrlo zahtevan posao. Potrebno je konstantno zalivanje i tretiranje hemijskim sredstvima, a to sve košta. Možda bi najbolje bilo preorjentisati se na druge vidove poljoprivredne proizvodnje, ali ja sam čovek u godina i jednostavno u ovm trenutku ne mogu da menjam delatnost. Moram ostati voćar. Na sreću, prošle godine smo imali sreće sa vremenom, pa su prinosi bili dobri i nismo otišli u gubitke, ali ne možemo zavisiti samo od vremena. Ulaganja su tolika da bismo bili na ivici propasti ukoliko ove godine voće ne rodi dobro. Već godinama poslujemo na ivici isplativosti. Nekada je hladnjača bila garant koliko-toliko dobrog poslovanja, ali danas gotovo svi imaju hladnjače, pa kada ih u proleće otvorimo i iznesemo jabuke na tržište, cena bude manja nego na jesen  naglašava Suturović.

    Vince Nađ ima u ataru Palića oko tri i po hektara pod voćnjacima i svoju robu isključivo plasira na subotičkoj pijaci.
    Prošle godine je rod bio dobar, ali što je rod bogatiji, to je manja prodajna cena voća i zato smo konstantno u problemima jer nemamo podršku države. Besparica je velika, a kada se ima u vidu da sadašnji vremenski uslovi ne odgovaraju voćarima, onda je jasno da nam budućnost nije svetla. Zima je vrlo blaga ove sezone  i pri takvim temperaturama štetočine opstaju i stvaraju se gljivična oboljenja na voćkama, a to će nam otežati hemijsku i mehaničku obradu voćnjaka  kaže Vince Nađ.

Udruživanje smanjuje troškove

    Iako troškovi voćarske proizvodnje mogu biti značajno smanjeni ukoliko se voćari udruže u zadruge i zajednički nastupaju na tržištu, u subotičkom ataru za sada ne postoji takva praksa.
    Bilo je više pokušaja da se udružimo, ali nikako ne možemo da nađemo zajednički jezik. Nažalost, neki ljudi ne mogu da shvate koliku korist nam može doneti udruživanje i zato i dolazi do problema. Primera radi, mnogi su samostalno nalazili kupce po Rusiji ili Moldaviji, davali im jabuke samo na osnovu usmenog dogovora i sada ne mogu da naplate svoja ogromna potraživanja. Kod zadruga to ne može da se desi jer postoje jasno definisani uslovi po kojima se trguje  kaže Karolj Urban, voćar sa Palića.

D. Šolaja